Nakon što je oborio državni juniorski rekord na 50 metara leđno i izborio normu za Svetsko juniorsko prvenstvo, mladi gimnazijalac počinje pripreme za planetarnu smotru u Bukuruštu

Novak Maljković

Šesnaestogodišnji Kikinđanin Aleksa Kockar prošle je nedelje na Prvenstvu Srbije dva puta oborio državni juniorski rekord Srbije na 50 metara leđno, i uz zlatnu medalju u juniorskoj konkurenciji i srebrnu u apsolutnoj, ispunio je i normu za Svetsko juniorsko prvenstvo koje se u avgustu održava u Bukureštu.

Aleksa Kockar je učenik drugog razreda Gimnazije “Dušan Vasiljev” i član Plivačkog kluba Velika Kikinda, i sa njim smo razgovarali o dosadašnjoj karijeri, uspesima i uzorima, kao i čemu se nada na predstojećem planetarnoj smotri, te Evropskom prvenstvu naredne godine.

KIKINDSKE: Kakav je osećaj isplivati državni rekord i postati juniorski šampion Srbije? Da li je ovakav rezultat očekivan?

ALEKSA KOCKAR: Prvobitan plan je bio da jurim i isplivam normu od 26,31 sekundi za Evropsko juniorsko prvenstvo na turniru u Banjaluci, mesec dana pre Državnog prvenstva. To mi nije pošlo za rukom, bio sam daleko od tog rezultata i mislio sam da je tu kraj. Došao sam na Državni šampionat i u prepodnevnoj trci na 50 metara leđno isplivao sam za 26,28 sekundi. Tim vremenom postavio sam lični i državni juniorski rekord. Nakon te trke pomislio sam da je realna i norma za Svetsko prvenstvo koja je iznosila 26,23. U popodnevnoj trci bio sam još brži. Vreme mi je bilo 26,13 i time sam ponovo oborio rekord i izborio normu za Svetsko prvenstvo.

KIKINDSKE: Pored zlatne medalje u juniorskoj konkurenciji, bio si srebrni u apsolutnoj kategoriji. Koliko ti znači to priznanje među starijima?

ALEKSA KOCKAR: Lep je osećaj kada znaš da si ti kao junior drugi u apsolutnoj konkurenciji. Takođe, lepo je znati da kada dođem do seniorskog nivoa neću imati veći pritisak konkurencije, nego ću biti tu gde sam bio i ranije. Naravno, voleo bih da bude još njih sa kojima ću moći da se trkam. To mi predstavlja neku vrstu motivacije.

Isplivao si norme za Svetsko i Evropsko juniorsko prvenstvo, kakva su ti očekivanja na tim velikim takmičenjima?

ALEKSA KOCKAR: Za malo manje od mesec dana je Svetsko prvenstvo u Bukureštu. Odmorio sam se par dana nakon Državnog prvenstva i sada krećem sa pripremama. Nemam velika očekivanja jer će mi ovo biti prvo učešće na tako velikom takmičenju. Idem da steknem novo iskustvo i da pokušam da popravim lično vreme. Veće ambicije imam za Evropsko prvenstvo koje će se održati sledeće godine. Tu se nadam ozbiljnijem rezultatu i eventualno nekoj medalji.

Kako izgleda tvoj svakodnevni ritam treninga i šta ti je najteže u pripremnom procesu?

ALEKSA KOCKAR: Ustajem dosta rano. Minimum sat i po pre početka treninga koji počinje u 8 sati. Jutarnji trening mi je dosta laganiji od večernjeg. Taj trening predstavlja uvod za ono šta ću raditi uveče. Nakon tog treninga idem u teretanu gde provedem još sat vremena. Idem kući, odmaram, bavim se školskim aktivnostima i uveče se vraćam na bazen. Večernji trening je mnogo intezivniji i eksplozivniji. Na tom treningu se prave rezultati. Bilo mi je izuzetno teško kada sam se spremao za Državno prvenstvo. April, maj i početak juna prošli su mi u konstantnim putovanjima. Zatvoreni bazen u Kikindi nije bio u funkciji, pa sam svakodnevno putovao u Bečej i tamo trenirao. Bilo mi je mnogo iscrpljujuće, treninzi su bili svedeniji i uvek smo bili ograničeni vremenom. Ali na kraju su rezultati ipak došli.

Šta ti prolazi kroz glavu dok si na startnom bloku i kako se psihički pripremaš za važne trke?

ALEKSA KOCKAR: Gledam da sebi ne nabijam tenziju. Setim se treninga i vremena koje sam provodio na bazenu. Čak ako se i desi loša trka, ne gledam to kao poraz, već novu lekciju iz koje ću izvući nešto korisno. Motivišem se i uvek imam veliku želju za pobedom, jer smatram da je želja ključna.

Ko ti je najveća podrška u tvojoj dosadašnjoj karijeri?

ALEKSA KOCKAR: Porodica na prvom mestu, a onda i moj trener Dragan Markovljev, koji sa mnom radi svakodnevno.

Da li imaš uzora u svetu plivanja ili sportistu koji te inspiriše?

ALEKSA KOCKAR: Sportski uzor mi je naš teniser Novak Đoković. On mi je velika inspiracija, jer gledajući njega shvatio sam koliko je bitna upornost i istrajnost u sportu. A iz sveta plivanja, uzor mi je definitivno Kejleb Dresel, američki plivač, višestruki svetski šampion i vlasnik brojnih rekorda.

“Bilo mi je izuzetno teško kada sam se spremao za Državno prvenstvo. April, maj i početak juna prošli su mi u konstantnim putovanjima, jer zatvoreni bazen u Kikindi nije bio u funkciji, pa sam svakodnevno putovao u Bečej i tamo trenirao. Bilo mi je mnogo iscrpljujuće, treninzi su bili svedeniji i uvek smo bili ograničeni vremenom. Ali na kraju su rezultati ipak došli.”