Pokrajinski sekretar za poljoprivredu potrošio je u prethodne dve godine više od 10 miliona evra u “uređaje za skidanje blata”, koje vojvođanski poljoprivrednici ne koriste, jer su potpuno nefunkcionalni
Piše: Bojan Jankulović
Kada čak i RTS, poznat kao režimski megafon, objavi tekst koji ne može da proguta njihovu “investiciju”, znajte da je šteta tolika da se više ne može sakriti. Upravo to se dogodilo sa projektom izgradnje tzv. otresišta širom Vojvodine, afere koju je, simbolično, pregazila istina.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vladimir Galić uporno brani ovu besmislenu investiciju, nazivajući otresišta “uređajima za skidanje blata” i pokušavajući da dokaže njihovu “korisnost”. Zanimljivo je i da je već dve godine jedini prihvaćeni ponuđač u ovim poslovima firma iz Rume, Katago Construction doo, koja, izgleda, jedina u Srbiji zna da vari i postavlja šipke. Sve to sa 40 zaposlenih.
Međutim, svi koji imalo razumeju kako funkcioniše poljoprivreda i to ne iz kancelarije, već sa njive, znaju da su ta otresišta postavljena tamo gde im nije mesto: na sporednim atarskim putevima, bez osnovne infrastrukture, potpuno neprilagođena stvarnim potrebama.
Bez betonske podloge. Bez hidrantske mreže. Bez smisla.
Za razliku od evropske prakse, gde otresišta podrazumevaju uređeni betonski prostor sa mogućnošću pranja i oticanja blata, u Vojvodini se postavljaju na tucanik. I to ne da bi se pomoglo poljoprivrednicima već da bi se, po svemu sudeći, punili privatni džepovi.
Cena? Tri puta veća od realne.
Struka jasno kaže: čelična konstrukcija dimenzija 13 sa 5 metara, čak i maksimalno urađena, ne bi smela da košta više od 20.000 evra. A koliko Galićev sekretarijat plaća jedno otresište? Od 50.000 do 70.000 evra po komadu.
U prethodne dve godine, za ove “uređaje za skidanje blata” potrošeno je više od 10 miliona evra. A rezultat? Apsolutno ništa. Otresišta koja niko ne koristi. Građani plaćaju, a efekta nema.
Otresišta su potpuno nefunkcionalna. Poljoprivrednici ih ne koriste, jer ne mogu da im priđu sa priključnim mašinama. Traktor s plugom ne može ni da prođe preko njih, o kombajnu da i ne govorimo. Blato se ne skida, već se tucanik lepi za gume i dodatno ugrožava bezbednost u saobraćaju. Zbog toga svi zaobilaze ova otresišta, praveći alternativne staze oko njih.
Neka, poput onih u Zrenjaninu i Novoj Crnji, već su završila na deponiji, a za tih 70.000 evra može da se kupi kompletna montažna kuća od 90 kvadrata ili nov traktor. Umesto toga, Galić i njegove strukture kupuju metalne cevi koje ne služe ničemu.
Otresišta, pravilno urađena, potrebna su poljoprivrednicima, i radi bezbednosti saobraćaja i radi zaštite puteva. Ali ono što danas gledamo nema veze s poljoprivredom, niti s javnim interesom. Otresišta koja postavlja Srpska napredna stranka i njihovi sateliti ne koristi niko, ali ih plaćamo svi, svi građani Vojvodine.
Kada se ova vlast promeni, uradićemo prava otresišta, ona koja će poljoprivrednici zaista koristiti, sa hidrantom i betoniranom podlogom. Sa zvaničnim i javno dostupnim podacima.
A ovo sramotno postupanje SNS predstavnika biće ispitano čim ova vlast ode. Nećemo dozvoliti da se novac građana koristi za projekte čiji je jedini cilj lična korist pojedinaca. Svako ko je bio deo ove šeme odgovaraće.
I to pred nezavisnim pravosuđem.
I to vrlo brzo.
(Autor je poslanik Stranke slobode i pravde u Skupštini AP Vojvodine)
