U poslednjih 13 godina kroz ruke Blažića, Markova, Lukača i Bogdana prošlo skoro pola milijarde evra, a najviše su potrošili na svoje plate i privilegije, a i ono što su uradili za naše pare je preplaćeno i urađeno nakaradno

Grad je najveći poslodavac, sa oko 730 direktnih plata, ne računajući primanja u javnim preduzećima. To znači da je budžet mahom opterećen platama. Osim toga, gradsku kasu dodatno opterećuju loši i netransparentni ugovori i poslovi.

Zato nije izgrađena nijedna ustanova, nijedna stambena zgrada. Zato naš trg krase natpisi “Fasada otpada”. Zato se za ovih 13 godina broj stanovnika u Kikindi smanjio za oko 10.000.

Godišnji gradski budžet iznosi oko 35 miliona evra. To znači da je u poslednjih 13 godina kroz ruke Blažića, Markova, Lukača i Bogdana prošlo skoro pola milijarde evra. Od te sume, za sela nije odvajano ni pet posto. Pitanje je šta su stanovnici Kikinde i okolnih sela dobili za ovih 13 godina od lokalnih vlasti sem praznih obećanja i manipulacija?

Ono što je i urađeno u gradu, finansirano je ili od strane pokrajine ili republike, a i to je preplaćeno i urađeno nakaradno – imamo fabriku vode, a nemamo pijaću vodu. Više se ne zna koliko košta renoviranje bolnice, ni kad će biti gotovo. Što je još gore, ne zna se da li će biti lekara specijalista da nas leče.

Osim netransparentnosti i neracionalnog trošenja finansija, naprednu vlast karakteriše i nezainteresovanost za probleme građana i nedostatak političke volje da se reše problemi koji čak ni ne iziskuju puno novca. Sve aktivnosti i promene su kozmetičke, ne suštinske. Zato su sportski objekti u katastrofalnom stanju, a sportski klubovi na ivici egzistencije.

Zato ne recikliramo u 21. veku i divljih deponija je sve više. Zato su ulice i putevi puni rupa.

Zamislite da je ovih skoro pola milijarde evra bilo u rukama odgovorne vlasti koja radi u interesu svojih građana. Ne bismo imali nedostatak lekara i medicinskog osoblja, nedostatak stambenih jedinica, nedostatak mesta u vrtićima. Ne bismo imali sela i delove grada bez kanalizacije. Jedna od najlepših ulica na svetu bi stvarno bila lepa i bezbedna, bez rupa po putu i uništenih trotoara. Grad ne bi bio u mraku i zapušten i prljav zbog neizmirenih obaveza grada prema izvođačima radova. Sredstva na konkursima i stipendije ne bi služili za kupovinu lojalnosti vladajućoj partiji, nego bi pravedno bila dodeljivana.

Mnogo toga bi bilo drugačije kada ljudi ne bi više bili nezainteresovani i gadljivi na politiku. Ne smemo dozvoliti podele sada, kada nam je jedinstvo najpotrebnije. I ne smemo više nikad dozvoliti da o našim životima odlučuju oni koji za sitan ćar prodaju svoj glas i oni kojima je isključivo lični interes motiv za bavljenje politikom.

(Autorka je pokrajinska poslanica Stranke slobode i pravde i potpredsednica Gradskog odbora)