Predizborni karavan opozicione koalicije “Srbija protiv nasilja” obišao je u ponedeljak oko podneva Kikindu, a na platou ispred Stambenog bloka “Galacka” sa građanima su razgovarali kandidati stranaka sa ove liste za republički i pokrajinski parlament.
Članovi i aktivisti delili su promotivni materijal, a autobus sa velikim natpisom “Srbija protiv nasilja” je prvo kružio centralnim gradskim ulicama, kao kakav pokretni predizborni bilbord, pre nego što se parkirao kraj “brega” kod “Galacke” i gosti se pridružili ovdašnjim opozicionim aktivistima, okupljenim oko partijskih štandova.
Izborna lista “Srbija protiv nasilja – Miroslav Miki Aleksić – Marinika Tepić” okuplja široku koaliciju partija, pokreta i sindikata (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak – Ćuta, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija centar – SRCE, Stranka Zajedno, Pokret za preokret, Udruženi sindikati “Sloga”, Novo lice Srbije), a pored Aleksića i Marinike Tepić u vrhu liste za Skupštinu Srbije nalaze se i Radomir Lazović (ZLF), Dragan Đilas (SSP), Zdravko Ponoš (SRCE), Aleksandar Jovanović Ćuta (Ekološki ustanak), Borko Stefanović (SSP), Srđan Milivojević (DS), Pavle Grbović (PSG)…
Kandidati iz Kikinde sa ovih lista su Tanja Raca (Stranka slobode i pravde), Svetlana Kozić (Pokret slobodnih građana), Miroslav Panić (Stranka slobode i pravde), Olivera Kantar (Demokratska stranka) i Ivana Bogosav (Srbija centar).
Karavan se nije dugo zadržao u našem gradu, jer je morao da tog dana da obiđe još četiri banatske opštine.
Uslovi u društvu diktiraju i uslove aktuelne političke kampanje, nikad kraće u istoriji višestranačkog sistema u Srbiji.
Ako opozicija ne može da se obrati javnosti putem medija, ne može da zakupi bilbord niti termin u nekoj od brojnih sala, nema svoj termin u TV programu a malo je i privatnih radio i TV stanica gde bi mogla da gostuje, a da vlasnik ne pretrpi sasvim konkretnu štetu – ostaju drugi vidovi obraćanja biračkom telu.
To su na prvom mestu društvene mreže, od kojih se ništa ne može sakriti, direktan razgovor s ljudima, autobus koji šparta državom sa natpisom “Srbija protiv nasilja” i aktivisti koji uprkos svemu izlaze u javnost i postavljaju štandove odmah pored bilborda sa reklamom vladajuće stranke.
Učesnici akcije koji pamte devedesete i opozicioni aktivizam usmeren protiv režima Slobodana Miloševića i SPS-a ističu da teže uslove za politički rad još nisu doživeli.
Ni onda, devedesetih, nije uopšte bilo poželjno biti opozicionar, ali, delovala je čitava scena slobodnih medija, štampanih i elektronskih, a bilo je moguće i iznajmiti (ponekad čak i besplatno koristiti) salu za tribinu, predavanje ili promociju stranke, u Narodnom pozorištu, Domu omladine, sadašnjem Kulturnom centru, ustanovama kulture, galerijskim prostorima ili u prostorijama seoskih i gradskih mesnih zajednica.
Postojali su, ako baš negde i ne može da se dobije sala, vlasnici kafana i restorana spremni da svoj radni prostor ustupe za politički događaj, uz sav rizik da vlasnik posle ima problema sa institucijama sistema.
Književne večeri opoziciono nastrojenih pisaca i izložbe slikara ili karikaturista koji su izražavali svoje protivljenje vlasti bile su rizične, uvek u opasnosti da budu zabranjene ili da “nepoznati počinioci” polupaju eksponate (i učesnike), ali, bile su moguće, događale su se i bile solidno posećene.
Iako bilborda nije još bilo, mnoge štamparije su bile spremne da odštampaju svaki reklamni materijal, od malog flajera do velikih plakata.
Da li smo primetili da u Kikindi, u jeku kampanje, uopšte nema opozicionih plakata? Kako izgleda, za ove izbore neće ih ni biti.
Liste kandidata predate su uz sva moguća ometanja, a kako ističu u kikindskoj koaliciji, liste kontrolora su formirane i obuke su u toku ili upravo počinju.
Celo društvo u “visokom startu” čeka izborni dan, samo iz različitih razloga.
Izborne liste “Srbija protiv nasilja” nalaze se pod brojem sedam na oba glasačka listića koja će se naći pred Kikinđanima 17. decembra – za izbor poslanika Skupštine Srbije i Skupštine Vojvodine.
Gordana Perunović Fijat
