Kada su došli na vlast 2013. godine naprednjaci su odbacili već potpisani ugovor sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW) i krenuli u realizaciju javno-privatnog partnerstva sa italijanskim partnerima i time proćerdali dve, tri godine, a potom su zbog reorganizacije javnog sektora, smena na direktorskoj funkciji u JP “Kikinda” i poslovičnog neznanja i bahatluka potrošili još koju godinu i dodatnih para, i umesto da do kraja 2016. godine realizuju projekat za koji su 2012. bile obezbeđene pare, oni danas kao kakvo junačko i do sad neviđeno delo najavljuju konačno otvaranje fabrike vode
Ž. B.
Čelnici grada – gradonačelnik Nikola Lukač, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu Nebojša Jovanov, obišli su u pratnji medija radove na izgradnji fabrike vode Javnog komunalnog preduzeća “Kikinda”.
Kako je saopšteno, u toku su završni radovi i faza predispitivanja svih linija postrojenja, a otvaranje fabrike vode najavljeno je za početak maja. Pri kraju je, kako tvrde u gradskoj vlasti, i zamena vodovodne mreže u gradu i taj posao će biti završen do kraja godine.
Ukupna vrednost radova iznosi 11,4 miliona evra, a novac je obezbeđen iz kredita Nemačke razvojne banke (Kreditanstalt für Wiederaufbau – KfW), podrške Ministarstva građevinarstva i budžeta lokalne samouprave. Početkom 2016. godine tadašnji gradonačelnik Pavle Markov je objavio da izgradnja fabrike vode košta šest miliona evra, i da je 70 odsto novca obezbeđeno iz kredita KfW-a, dok su ostalo (blizu dva miliona evra) bespovratna sredstva Savezne Republike Nemačke. Ostatak do 11,4 miliona verovatno je potrošen na zamenu vodovodnih cevi u gradu, ali znajući naprednjački manir, pitanje je samo koliko su preplaćeni ti razvučeni radovi.
No, sva je prilika da ovoga puta najava naprednjačkih funkcionera o skorom puštanju u rad fabrike vode neće biti laž i skoro je izvesno da ćemo pred gradske izbore, koji će biti održani krajem maja ili početkom juna, imati jedno spektakularno predizborno otvaranje.
2013: Zanemarili zatečni projekat sa KfW-om
Otkako su došli na vlast u Kikindi, pre više od deset godina, naprednjaci su obećavali rešenje problema pijaće vode, odnosno izgradnju fabrike vode u roku od dve do tri godine. Bila su to pompezna obećanja, uz konstantno blaćenje prethodne vlasti, i tako je manje-više do danas, samo što se kadrovi menjaju. Najviše praznih obećanja o fabrici vode i novom gradskom vodovodu dao je Lukačev prethodnik, Pavle Markov, koji je vodio grad sedam godina i voljom vrha partija sklonjen pre tri i po godine, a od tada je njegove reči manje-više ponavljao aktuelni gradonačelnik.
Tako su radili i dok su kao radikali držali gradsku vlast od 2004. do 2008. godine, ali, uz sve njihove standardne laži i otezanja, problem je što su u ovom slučaju naprednjaci 2013. godine zatekli započet projekat i samo su trebali da ga realizuju. Sa već pomenutom Nemačkom razvojnom banka (KfW).
Međutim, pošto su zaposeli vlast, novi gradonačelnik Pavle Markov i njegov mentor i savetnik Branislav Blažić, smislili su da ponište ugovor koji je prethodna vlast predvođena Demokratskom strankom potpisala sa KfW-om, uz asistenciju vlada Srbije i Nemačke.
“Smatram da novac treba obezbediti na drugi način, a ne iz kredita. Osim toga, još nije dokazano da je to najbolje rešenje za fabriku vode, tako da će projekat nakratko biti odložen”, izjavio je krajem 2013. godine tek ustoličeni predsednik Markov.
Imali su, naime, naprednjaci nameru da naprave novo javno-privatno partnerstvo, poput onoga kog su kao radikali i predvođeni Blažićem sklopili u ime Kikinde sa kompanijom ASA (danas FCC), 2006. godine, a vidimo na šta je taj projekat izašao i kako je partner praktično pobegao iz grada.
Počeli su početkom 2014. i pregovore i išli u Italiju da se vide sa potencijalnim partnerima, ali na sreću po grad, posao im je propao, a u međuvremenu Vlada Srbije pogurala projekat sa Nemačkom razvojnom bankom.
Tako su nakon dve godine pokušaja da prodaju deo vodovoda privatniku, ipak morali da nastave projekat sa KfW-om, međutim, kako su u međuvremenu rasturili JKP “6. oktobar”, koji je započeo posao za vakta bivše vlasti, i formirali mastodont preduzeće JP “Kikinda”, mnogo toga moralo je ispočetka. I tu je dodatno izgubljeno vreme.
Onda su naprednjaci kadrovskom vrteškom svako malo menjali glavnokomandujućeg projekta. To bi po funkciji trebao da bude direktor JP “Kikinda”, no u poslednje četiri godine bila su trojica – Danilo Furundžić, Nino Žuvela i Čedo Gvero, a neko vreme je firmu vodila i Dijana Jakšić Kiurski, pošto je Furundžić bio oteran, ali ne i zvanično smenjen.
Iako su proćerdali dragoceno vreme, Markov i kikindski naprednjaci su zahvaljujući kontroli medija i spremnosti da lažu bez ikakvog zazora, zakamuflirali svoju krivicu i krenuli u nova obećanja u skorom završetku fabrike vode.
2016: Markov i Furundžić najavili fabriku vode do 2019. godine
Pred lokalne izbore 2016. godine pompezno su gradonačelnik Markov i direktor JP “Kikinda” Furundžić najavili početak izgradnje fabrike vode i obećali da će Kikinđani piti ispravnu vodu do kraja 2019. godine.
Tadašnji naprednjački gradonačelnik pohvalio je entuzijazam ljudi koji rade na projektu i naglasio da su Furundžić i ekipa naprednjačkih stručnjaka za kratko vreme uradili više nego svi prethodnici u prethodnih 30 godina. A pun naprednjačkog entuzijazma bio je i njihov lokalni propagandista, Milan Ivetić, koji je tada o Markovu u Novim kikindskim novinama napisao da “nije slatkorečivi političar opšte prakse, već vredan, preduzimljiv i radan mladi čovek, spreman da se zarad Kikinde i svojih sugrađana suoči sa najvećim izazovima iskušenjima i istraje u angažmanu”.
Kao što se dalo pretpostaviti, ovo udvoričko pisanije notornog crnohroničara prekomandovanog u parapolitičku rubriku – nije se obistinilo. Markov je nekoliko godina kasnije “zapalio” za Beograd, svome porodičnom domu u kom je većim delom obitavao i dok je vodio Kikindu, i videlo se koliko je spreman da se “zarad Kikinde i svojih sugrađana suoči sa najvećim izazovima iskušenjima i istraje u angažmanu”.
Njegova obećanja o skorom završetku fabrike vode ostala su za sedam godina mandata neispunjena i on danas radi sakriven od očiju javnosti u prestonici, ne pominju ga ni kikindske partijske koleginice i kolege, a onoliko su ga snishodljivo sledili i veličali, a zaboravili su ga i naprednjački propagandisti, koji sada hvalospeve ispisuju nekim drugim lokalnim moćnicima, no o tome u nekom drugom tekstu.
Daleko je bila fabrika vode od završetka krajem 2019. godine, kako je tri godine ranije obećano, ali to nije sprečilo Markova, Jovanova, Lukača i ekipu da u predizbornoj kampanji za lokalne izbore 2020. godine ponovo obećavaju da će najveći problem grada biti rešen u roku od dve godine. U međuvremenu je Markov otpao i na njegovo mesto je instaliran Lukač, koji je takođe nekoliko puta obećavao skori završetak fabrike vode, a poslednje obećanje od juče će izgleda biti ispunjeno.
A i bilo je krajnje vreme da okončaju projekat za koji su obezbeđene pare još pre 11 godina i nekako bi trebali u tišini i sa stidom da predaju građanima na upotrebu novo postrojenje, jer, sve se jednom mora završiti, pa i naprednjački projekat izgradnje fabrike vode, naročito kad su pare obezbeđene.
Treba tome dodati i da su naprednjaci od 2013. godine potrošili deset godišnjih gradskih budžeta, ukupno preko 250 miliona evra, a lako je zaključiti da su najviše potrošili na sebe same – na svoje funkcionerske i druge plate i primanja, pošto su zaposeli sva javna preduzeća, ustanove i celu upravu. Da su stvarno radili u javnom interesu i mislili na građane mogli su i iz sopstvenih sredstava da za sve ove godinu podignu pogon i obnove vodovodnu mrežu, ali prvo su potrošili vreme da bi zarobili institucije i većinu medija, pa se potom nisu žurili jer su komotno obmanjivali i manipulisali, i lagano dobijali izbore, svaki put obećavši izgradnju fabrike vode za dve do tri godine.
2024: Predizborno otvaranje u maju
Da je ovo demokratsko društvo sa slobodnim medijima, u kom se razgovora i raspravlja bez straha i posledica, odavno bi se sve znalo o početnoj opstrukciji projekta sa KfW-om a i o svim drugim promašajima i greškama koji su pratili izgradnju fabrike vode. A iz toga bi proizašlo da naprednjaci ne bi nikako vezali deset godina na vlasti, već bi ih većina građana odavno razotkrila i kaznila, kao što su i neke prethodne vlasti platile danak zbog neispunjenih obećanja, zamajavanja i bahatosti.
Ali, nažalost, stvarnost je takva da će nam u maju naprednjaci svečano “podariti” fabriku vode, a sebe predstaviti kao heroje. I ponovo će zahvaljujući kontroli nad ogromnom većinom medija sakriti činjenicu da su potrošili deset i po godina za posao koji je trebao biti davno okončan.
Nova fabrika i nova vodovodna mreža doprineće da Kikinđani na svojim česmama imaju hemijski i bakteriološki ispravnu vode, što do sada nije bio slučaj, a ostaje pitanje koliko će ih koštati to zadovoljstvo, pošto je i dosadašnja cena za žućkastu vodu sa mirisom i ukusom bila previsoka.
Kikindska “voda”
Voda iz gradskog vodovoda, kao i većina voda iz javnih vodovoda u Vojvodini, problematična je pre svega zbog sastava sirove vode, koja sadrži prekomerne količine huminskih materija, previše amonijaka, kalijum permaganata, ortofosfata, natrijuma, gvožđa, kao i arsena. Drugi problem nastaje nakon hlorisanja, čime se eliminišu nepoželjni mikroorganizmi, ali istovremeno dolazi do stvaranja trihalo-metana, dokazano kancerogenih jedinjenja. Treći problem je bio sa dotrajalom i u pojedinim delovima grada neadekvatnom vodovodnom mrežom, sa slabim pritiskom, što je pogodovalo razmnožavanju bakterija opasnih po zdravlje čoveka.
