Episkop i landsprezident
Vladislav Vujin
Episkop temišvarski Mojsej Putnik (ranije vladika bački, a kasnije mitropolit karlovački, od 1781 do smrti, 1790), pisao je 19. februara 1776. godine pismo mitropolitu Vikentiju Jovanoviću Vidaku u Sremskim Karlovcima i izvestio ga šta se to u Velikoj Kikindi događalo četiri dana ranije. Javio je da je „gospodin landsprezident baron ot Brigido inštruirao magistrat“. Takođe, da je i on prisustvovao „inštruaciji“, kako navodi Vasa Stajić u svom delu „Velikokikindski dištrikt 1776-1876“.
Nakon što je Banat oslobođen od Turaka (1718), bečki dvor je odlučio da ga pripoji Austrijskom carstvu bez obzira što je ugarsko plemstvo polagalo pravo na ovu teritoriju koja se nekada nalazila u sastavu srednjovekovne ugarske kraljevine. Krunskom provincijom Tamiški Banat, kako je nazvana, upravljala je mešovita civilna i vojna Zemaljska administracija sa sedištem u Temišvaru, na čelu sa guvernerom (predsednik Zemaljske administracije – Landspresident).
Prvi nosioci ove funkcije bili su vojni komandanti, a kada je, 1752/53. godine došlo do razdvajanja civilne od vojne vlasti, kako piše Filip Krčmar u prilogu “Guverneri Banatske zemaljske administracije”, Banatom su upravljali predstavnici civilne vlasti, birokrate i administratori. Jedan od njih bio je i „gospodin landsprezident baron ot Brigido“.
Jozef fon Brigido (nem. Josef Brigido Freiherr von Mahrenfels, Herr auf Lumberg und Bresowitz) rođen je 1734. godine u Trstu. Roditelji su mu bili Johan Jakob Jeronim (Đirolamo) Brigido, tršćanski patricije i carski konjički kapetan i grofica Marija Poliksena Prihovski iz Praga, dvorska dama carice Marije Terezije. Jozef je od 1767. godine bio guverner u Ljubljani, savetnik pri carskoj vladi za Unutrašnju Austriju, direktor Carskog i kraljevskog društva za poljoprivredu i zanatstvo u Ljubljani, direktor štajerske Službe za puteve…
Dužnost predsednika Banatske zemaljske administracije preuzeo je 1774. godine i obavljao je dve godine. Na mestu „landsprezidenta“ zamenio ga je rođeni brat Pompej fon Brigido, poslednji guverner Banata (provincija je ukinuta 1779. godine, a teritorija Banata je uključena u državno-pravni sistem Ugarske i podeljena na tri županije). Jozef je iz Temišvara otišao u Lavov na mesto potpredsednika Galicijsko-lodomerijske gubernije. Penziju je proveo u Beču gde je i umro 1817. godine.
Bio je samac, a svoj imetak, dragocenu zbirku starina i dragog kamenja, kao i veliku sumu novca zaveštao je muzeju Joaneum u Gracu (Landesmuseum Joanneum, osnovan je 1811. godine).
Pola godine pre no što je zauvek napustio Banat, Jozef je obavio, za nas, značajan zadatak. U Veliku Kikindu je 1776. godine doneo povelju Marije Terezije i prisustvovao svečanoj sednici instauracije Dištrikta. Iz pisma episkopa Putnika saznajemo da je Brigido pre ove ceremonije obišao sva mesta okruga gde se sastao sa viđenijim stanovnicima. Vasa Stajić misli da je guverner tada izradio svoju listu kandidata opština za Magistrat. Temišvarski episkop je pomenuo da su povelju primili dištriktski birov (sudija) Dimitrije Bugarski i senator i blagajnik Danijel Nikolić.
(Vladislav Vujin, Dragan Beleslić i Vladimir Dudić: “Okrug zlatnog lava”, Narodni muzej Kikinda, 2024)
VENECIJANSKI NAUČNIK U BANATU
Nekako u isto vreme dok je Jozef fon Brigido boravio u Velikoj Kikindi, februara 1776. godine, njegov prijatelj, Frančesko Griselini (Francesco Griselini 1717-1784) je u Temišvaru crtao mapu Banata.
Ovaj venecijanski naučnik je u Banat krenuo zajedno sa Brigidom 1774. godine. Novoimenovani guverner zemaljske administracije je pozvao Griselinija da istraži Banat i zabeleži svoja saznanja. Frančesko je u Banatu boravio do proleća 1777. godine i obišao mnoga mesta carske provincije. Kroz Veliku Kikindu je samo prošao, i to kada je u Banat stigao septembra 1774. godine.
Griselini je 1780. godine u Veneciji objavio knjigu „Istorija Banata“, a potom i prevod na nemačkom jeziku. U knjizi je publikovana i ova mapa.
